Nestorović i Stojković: Pozivamo građane na javnu raspravu o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima

Povodom Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima, narodna poslanica Zajedno Danijela Nestorović i kopredsednica stranke Zajedno prof. Biljana Stojković iznele su svoje primedbe i sugestije, koje se odnose na Nacrt zakona kao celinu ili na njegov deo. Pozivamo i građane da iznesu svoje primedbe i sugestije na: javnarasprava.zoup@mup.gov.rs Podsećamo i da će se javne rasprave održati u sledećim gradovima: Novi Sad, 21.12.2022. godine od 10 do 14 časova u prostorijama Privredne komore Srbije, ulica Narodnog fronta 10; Niš, 23.12.2022. godine od 10 do 14 časova u prostorijama Privredne komore Srbije, ulica Dobrička 2; Beograd, 27.12.2022. godine od 10 do 14 časova u prostorijama Privredne komore Srbije, ulica Resavska 13-15.   Primedbe se odnose na nacrt Zakona u celini, ali i na njegove posebne članove. Primedbe se odnose na vreme kada se predlaže javna rasprava o nacrtu ovako važnog Zakona. Naime, radi se o prednovogodišnjim i božićnim praznicima, kada je pažnja javnosti smanjena. Potreba da se po hitnom postupku organizuje javna rasprava u kartkim rokovima, te neadekvatna javna rasprava o ovako važnom Zakonu je mimo svih preporuka Evropske komisije, odnosno nije u skladu sa obavezama koje je Vlada RS preuzela u okviru pristupnih pregovora sa EU. Nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima uređuje oblast koja je od suštinske važnosti za vladavinu prava i poštovanje ljudskih prava zagarantovanih Ustavom RS, kao i evropskim propisima, pre svega Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, te je preduslov za reforme planirane u poglavlju 23 i 24 u pristupnim pregovorima EU. Posebno je izdvojen problem nejasne i neprecizne formulacije većine predloženih zakonskih rešenja, koje ostavljaju prostor za proizvoljno tumačenje i zloupotrebu sile, a na štetu građana Srbije. Preširoko su postavljena ovlašćenja policijskih službenika i samog Ministra unutrašnjih poslova, što predstavlja eksplicitnu tendenciju režima da ugrozi demokratiju, ljudska prava garantovana Ustavom RS, kao i da Srbiju transformiše u neslobodnu, policijsku državu u kojoj postoji pretnja da se kritička misao i delovanja građana preduprede mehanizmima sile. Posebno izdvojen u okviru zakonskog tumačenja je definicija termina – OTPOR – svako suprostavljanje zakonitoj primeni policijskih ovlašćenja, mera i radnji koje se može vršiti oglušivanjem o naređenje ili zauzimanjem klečećeg, sedećeg, ležećeg ili sličnog položaja (u daljem delu teksta: pasivni otpor) ili zaklanjanjem ili držanjem za lice ili predmet, otimanjem, stavljanjem u izgled da će se lice napasti ili preduzimanjem slične radnje ( u danjem delu teksta: aktivni otpor). I u postojećem Zakonu o policiji postoji ovakva definicija otpora u čl.110 koji nosi podnaslov – fizička snaga – i koji predviđa kada policijski službenik može upotrebiti fizičku snagu radi odbijanja napada, savlađivanje otpora ili sprečavanja samopovrđivanja lica. U novom nacrtu zakona u slučaju otpora, policijski službenik ima mogućnost da primeni sva policijska ovlašćenja, koja su posebno nabrojana u čl. 56 Nacrta zakona o unutrašnji poslovima, a način primene ovih ovlašćenja propisuje Ministar?! Čitav Zakon opredeljen je ka davanju veoma velikih ovlašćenja policijskim službenicima i ministru kroz veoma loše definisane odredbe i mogućnosti za različita i široka tumačenja, a za koja se može sumnjati da će biti primenjena protiv interesa građana i sa ciljem da se ili preduprede ili kažnjavaju aktivnosti slobodnomislećih građana angažovanih u borbi za svoja prava i pravo na zdravu životnu sredinu. Procenu ispunjenosti uslova za primenu policijskih ovlašćenja vrši sam policijski službenik gde mora da vodi računa efikasnosti i adekvatnosti. Način sprovođenja kontrole je problematičan u ovom slučaju Ovaj zakon je pre svega trebalo da uredi unutrašnju organizaciju Ministarstva unutrašnji poslova a ne da se bavi posebnim ovlašćenjima ministra i da pojedine odredbe zakona o krivičnom postupku i Zakona o prekršajima primenjuje na ovu materiju. Oblast krivičnog i prekršajnog zakonodavstva su zasebne pravne materije koje su regulisane posebnim, važećim zakonima. Broj člana u Nacrtu zakona i vaš predlog za izmenu Čl. 2 st.1 tač.6 definicije  – predlog (potpuno brisanje)   Čl. 12 – obrada i zaštita podataka – predlog: preciznije definisanje upotrebe podataka i potpuno izbacivanje iz upotrebe programa za prepoznavanje lica.   Čl.13 – posebno ovlašćenje ministra – predlog: izveštaji koje zahteva Ministar  u vezi sa radom Policije  i organizacione jedinice Ministarstva – dostaviti pored Vlade i Narodnoj skupštini odmah nakon prijema.   Čl.18 – saradnja sa građanima koji pružaju pomoć Ministarstvu – predlog: ukidanje posebnih povlastica ovim kategorijama građana.   Čl. 23 – znak i obeležja – predlog 1: preciznije definisanje izgleda policijske legitimacije i konkretni izgled iste (ime, prezime, broj legitimacije, istaknut na vidnom mestu); Predlog 2: policijski službenik MORA imati jasno istaknuta obeležja prilikom svake akcije koju sprovodi, kako bi građani mogli da identifikuju policijskog službenika koji prekrši svoja ovlašćenja.   Čl. 44 – sistem za obradu podataka – predlog: potpuno brisanje ovog člana.   Čl. 91 st.1  – ulazak u tuđi stan i druge prostorije koji glasi: „ovlašćeno službeno lice moće i bez nardbe suda da uđe u tuđi stan i druge prostorije“ … predlog – BRISANjE   Čl.160 st.1 u vezi st.2  tač. 3 Pomoćna policija  – BRISANjE („druga lica koja ispunjavaju uslove za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu i koja su nezaposlena , starija od 18 i mlađa od 50 godina života…)   Čl.160 st. 1 u vezi st.2 , stav 4.  i stav 5. – POPTUNO BRISANjE   Čl.172 st.1 – Ulazak u tuđi stan i druge prostorije – brisanje odredbe „i bez naloga suda“ i zameniti „samo uz nalog suda“.   Obrazloženje upućenog predloga za izmenu Čl. 2 st.1 tač.6 definicije  – predlog (potpuno brisanje) U navedenim definicijama sadržana je mogućnost da se policijskom represijom uguši svaki protest građana i spreči Ustavom garantovano pravo na okupljanje i izražavanje mišljenja.   Čl. 12 – obrada i zaštita podataka – predlog: preciznije definisanje upotrebe podataka i potpuno izbacivanje iz upotrebe programa za prepoznavanje lica. Ovaj član Zakona i predlog za upotrebu programa za prepoznavanje lica već su osporavani od strane mnogih domaćih i međunarodnih stručnih tela u prethodnom nacrtu Zakona, te nije jasno zbog čega se, i pored jasnih kritika zbog narušavanja privatnosti i ostalih prava građana, ponovo našao u novom nacrtu Zakona.   Čl.13 – posebno ovlašćenje ministra – predlog: izveštaji koje zahteva Ministar  u vezi sa radom Policije  i organizacione jedinice