Radosavljević: Postoje neke stvari u životu kada moramo da kažemo „e sada je dosta“

Duško Radosavljević politikolog i fakultetski profesor iz Novog Sada kaže da ga je u politiku, odnosno u stranku Zajedno, vratio „osećaj besperspektivnosti“, a opoziciji daje šansu samo ako se ujedini. Kako ističe, nama je vreme u poslednjih trideset godina stalo i pitanje je da li više imamo smelosti da se okrenemo i krenemo u drugom, pravom pravcu. Tacit je rekao, „preživeli smo Tiberija, preživeli smo Kaligulu, preživeli smo Nerona, ali u tome je prošao ceo život“. Vratili ste se u politiku nakon 16 godina, što Vam je to trebalo? Pre svega posvetio sam se radu na fakultetu i u nevladinom sektoru, međutim poslednjih godina došla je do izražaja jedna bezizlazna situacija i egzistiranje jednog režima koji je najgori, ako ništa, barem u ovom veku. Konsultovao sam se i sa porodicom, rekli su mi da „nema izvlačenja“ i dali mi podršku. Mi više nemamo budućnost, jer je ovaj režim zasnovan na mnogobrojnim prevarama, pljački, korupciji i revizionizmu. Odnosno na čistom kriminalu. Za 11 godina njihovog vladanja, 720.000 ljudi je napustilo ovu zemlju, to je više od 10 odsto stanovništva. I to zemlju nisu napustili samo mladi i obrazovani, spremni na avanturu, nego čak i oni koji si pri kraju radnog veka, ljudi od 50 godina, koji ne žele da se neko sprda sa njima. Pod parolom „to se dešava i drugima“ vlast je tako nonšalantno prešla preko masakra dece, a zapravo vidite da je čitav sistem u rastrojstvu, od obrazovanja i zdravstva do socijalne zaštite. Ipak, kada odem na proteste protiv nasilja vidim jednu drugu Srbiju, odlučnu, koja želi da nas uvede u krug zemalja Evropske unije, koja je spremna da radi. Ako hoćete, na tim protestima vidim ljude koji hoće da pune budžet, dok na Vučićevim vidim one koji ga troše, pre svega za svoje opskurne političke scenografije. Dolaskom naprednjaka kulminirao je nedostatak ideologije u partijama, kako ste jednom rekli, stranke su postale „komiteti za podršku“ jednom čoveku, odnosno vođi. Kako vidite ideološko profilisanje partije Zajedno? Kao čovek koji živi u ovoj državi, koji je Vojvođanin, antifašista i levičar, ne bih mogao biti u partijama desnice, koje inače u parlamentu izigravaju dobar paravan za Vučića, ali ne bih mogao biti ni u neoliberalnim strankama. Zajedno ima dva jaka krila, levičarsko i ekološko, što je osnov za jednu modernu partiju levice. Ovo je stranka u izgradnji i u nju su me pozvali neki mladi ljudi koji su bili moji studenti. Radio sam u levičarskim partijama i želim da im pomognem jer Srbija ima veliki broj centrističkih i desničarskih organizacija. Moramo poraditi na osnaživanju levičarskih stranaka, jer ideje solidarnosti, socijalne pravde i ravnopravnosti, moraju doći do izražaja. Privuklo me i to što su tu čestiti ljudi, koji su prepoznati kao kritički nastrojeni intelektualci, politički neukaljani. Demokratska stranka, Srbija Centar (SRCE), Rumunska partija i Zajedno potpisali su Deklaraciju o zajedničkom delovanju, hoće se ova kolicija širiti dalje? Sigurno je da će se širiti na druge političke organizacije, posebno nacionalnih zajednica jer su one naš prirodni naš saradnik. Naravno, najveći korak jeste razgovor sa grupacijom okupljenom oko Đilasa i ostalih učesnika na političkoj sceni, odnosno demokratskih i evropskih partija. Ovo ne znači nikako razgovor sa onima koji su u stanju da naprave još goru političku situaciju, što je nama danas teško zamisliti, ali je ostvarivo. Nažalost u Srbiji uvek može biti gore. Zajedno tu vidim kao stranku koja može biti jako dobar medijator u ovom poslu. Da se okupe sve partije koje su organizovale proteste protiv nasilja. Imalo bi smisla i da se tako zove koalicija. Nakon toga, treba da se odgovori na sve zahteve sa protesta, jer opozicija mora da pokaže jednom da ima veći cilj od svog partijskog programa. Da se tako napravi podloga za novu Srbiju. Ako bi opozicija došla na vlast, ona bi morala da organizuje jedan prelazni period, gde bi se nakon toga razigrale neke druge ideje, raspisali novi izbori za godinu do dve dana, gde bi se kandidovali jasni programi i rešenja. Ipak, hoćete imati dovoljno vremena da se svi okupite, deluje da naprednjaci već sondiraju teren? Mislim da sve partije moraju da se opomenu kako nema dovoljno vremena i da je bitno što pre stvarati ove šire opozicione sklopove. Mi tu sad vidimo jednu vrstu igre sa opozicijom, što bi rekli „coce“. Opozicija je pre desetak dana rekla šta želi, a sada vidite da se gospodar političkog života u Srbiji trudi da sve odloži, te će uraditi ovo, te ono, pa će onda odgovoriti. Verovatno sada idu ispitivanja javnog mnjenja šta mu najviše odgovara. Ali bojim se da će ovo što režim radi, sada i u Skupštini, izazvati duboke posledice. Ne bih hteo da budem zloslutan, ali je očigledno da se ide ka toliko dobokom zavađanju građana Srbije da nam preti da oni dugo dugo godina budu posvađani i nesposobni da prave modernu državu. Znam da to skoro svi u opoziciji znaju i da će se zato izaći u jednoj građanskoj i demokratskoj koloni. Opozicija ima jedinu šansu ako se ujedini. Sa druge strane, naprednjaci mobilišu odbore, ponovo se stidljivo pojavljuju štandovi SNS-a na ulicama, trenutno se utvrđuju i izbori će biti raspisani kada oni budu spremni. Kako Vam nakon leta izgledaju protesti protiv nasilja? U Novom Sadu je u jednom momentu bilo je nekoliko hiljada ljudi na ulicama, da bi već nedeljama to bio grad sa najmanjim brojem učesnika? Vučić ne bi bio džaba tamo gde jeste da nema stalno pored sebe „opinion makere“, koji stvaraju mnjenje i on je relativno uspeo. E sad, kad govorimo o njegovom uspehu, ako gledate da je neko majstor u političkom životu samo zato što dugo opstojava na vlasti, onda on to apsolutno jeste, ali kada pogledate efekte te vlasti, morate da se zapitate šta je to. Znalo se da će nakon maja i juna kada su protesti bili ogromni, doći jul i avgust kada će ljudi otići na odmore, a deca na raspust i tu se balon izduvao. Ali ostali su kako kažu „čuvari vatre“, kao mogućnost i to je dobro. Verujem da protesti kako splasnu, lako mogu