Kako bismo rešili probleme u saobraćaju u Beogradu potrebno je koristiti svu postojeću infrastrukturu i ne izmišljati toplu vodu. Beograd mora biti zanimljiv i dobar i za turiste ali mora biti i mesto u kojem se može živeti a ne biti zarobljen u saobraćaju.
Rešetkastu konstrukciju Starog železničkog mosta bi trebalo uz pomoć Arhimedovog zakona prebaciti na levu obalu Save. Zatim je potrebno stubove mosta „nadograditi“ za 2,5m do 3m tako da bi oni obezbedili nesmetanu plovidnu Savom i većih brodova i plovnih sastava. Na kraju, na tako povišenim stubovima Starog železničkog mosta bi se izgradio gredni most čelične kutijaste konstrukcije za saobraćaj motornih vozila, pešake i bicikliste.
Tako bi se koliko-toliko rasteretili od saobraćaja motornih vozila ostali mostovi preko reke Save, a pre svih most Gazela.
Postojeći predlozi, među kojima je u javnosti najzapaženiji bio onaj koji je medijima predstavio predsednik Aleksandar Vučić, predstavljaju lepe slike ali i nisu realni za realizaciju i buduću ulogu Starog železničkog mosta.
Ovaj beogradski most nije u funkciji već pet godina pa bi po idejnom rešenju koga je predstavio predsednik Srbije taj most bio pretvoren u „pešački most sa restoranima“ kako je to prikazano na ilsutracijama koje su bile prisutne u medijima.
Međutim, ta slika ne prikazuje realno stanje ovog mosta. Vučić je javnosti predstavio duplo širi most kakav ne postoji. Unutrašnja širina Starog železničkog mosta oko 4,5m, dok je unutrašnja širina mosta na fotografiji koja prikazuje idejno rešenje koga je predstavio predsednik Srbije najmanje dva puta veća, dakle preko 9m – što ovaj plan Predsednika čini nemogućim za ostvarivanje.
Pored toga, neophodno je zahtevati plovni sastav klase VIc odnosno da Hvpn (vertikalno rastojanje između visokog plovidbenog nivoa i donje ivice mostovske konstrukcije u zoni plovidbenog otvora mosta) bude od 9,5m, odnosno 10m, što predlog stranke Zajedno omogućava. Trenutno, Stari železnički most ima Hvpn od 6,96m, a ostali mostovi nizvodno od njega imaju Hvpn oko 10m.