Krivo sedi, al’ pravo besedi! – odgovor Vladimira Gvozdenovića dr Dejanu Maksimoviću

Kada vlast oseti da joj se bliži kraj, a vremena su toliko teška da više ne postoji nijedno razumno opravdanje zbog čega je tako, kada sve što vredi nestaje i postaje blato, u kojoj se vlast melja i gica, osećajući ga kao svoje prirodno okruženje i jedino moguće stanište, na lice dana i javnosti dolazi staro-nova moda i forma izražavanja, pomoću koje se stvara lažna stvarnost te iste vlasti.

U Šapcu je ta nazovi moda oličena u svakodnevnim pisanijama raznoranih pisanih obraćanjima funkcionera SNS-a opozicionim aktivistima, funkcionerima, kako bivšim, tako i sadašnjim, u kojima se oni napadaju i lažima obasipaju, sa sve onim gore navedenim blatom, koje je sam šabački SNS napravio. No neću se baviti sa tim i paškvilama iz uvek iste kuhinje, nego ću pisati o onome što treba reći i opovrgnuti ono što je neki dan dr Dejan Maksimović napisao, u svom tekstu o šabačkom zdravstu.

O Šabačkom zdravstvu

Napisati da je petooktobarski puč doneo pomračenje šabačkog zdravstva je zaista više nego neistina, to je jednostavno rečenica koja oličava mentalni sklop onih ljudi koji zaista misle da sećanje građana Srbije i Šapca, ne doseže dalje od onog zlatnog doba koje je samoproglašeno dolaskom SNS-a na vlast pre skoro 12 godina. Vreme zaista leti, pa i godine SNS-a koje su pojeli skakavci, ali ne i sećanje na strašne devedesete, kada se u šabački Zdravstveni centar na lečenje išlo sa punom torbom lekova, sanitetskog materijala, hrane, posteljine i svega onog čega nije bilo u bolnici, a nije bilo ničega, baš ničega, sem dobre volje medicinskog osoblja da u toj nemaštini bolesnima pomogne. Jer sem njihove dobre volje i izuzetne stručnosti lekara i sestara, zaista ničega drugog nije bilo. Uostalom, to je bilo oličenje svega onoga u šta je SPS-ovska i Radikalska vlast dovela Srbiju, da više nema ničega.

Ali neću se baviti sa tim, nego činjenicama, a Maksimovićev tekst se odnosi na nekadašnjeg direktora Zdravstvenog centra dr Slobodana Mirkovića od početka 2001. do januara 2007. i Nebojšu Zelenovića, direktora filijale Šabac Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u periodu od marta 2011. do maja 2012. godine.

Neću se baviti odbranom njihovog lika i dela, nego istinom, a to je da za vreme svog mandata od nepunih 14 meseci i ministrovanja Tomice Milosavljevića, kadra G17 i Mlađana Dinkića, a budućeg koalicionog partnera SNS-a, Zelenović nije mogao ništa da našteti šabačkom zdravstvu. Zdravstvo je već tada uveliko vodio G17 i tadašnji pomoćnik direktora bolnice dr Branko Vujković, a sadašnji direktor Regionalnog zavoda za javno zdravlje Šabac. Inače ime direktorke, kojoj je dr Vujković bio pomoćnik, nije vredno ni pomena, sem sećanja zaposlenih na njene neprilične okršaje sa koleginicama u hodnicima bolnice. Nažalost, u njeno i dr Vujkovićevo vreme je odbijena angiosala, koja je gle čuda, završila u matičnoj bolnici Valjevo tadašnjeg ministra Tomice Milosavljevića, čiji je on bio mecena.

Što se tiče dr Slobodana Mirkovića, njegov mandat je završen pre skoro 17 godina, s tim da je najveći deo njegovog mandata, ali isto tako i njegovih naslednika, ministar bio večiti Tomica Milosavljević, izuzev jednog kratkog perioda 2007-e godine, kada smo na nekoliko meseci uspeli da ga sklonimo sa mesta ministra i smanjimo uticaj G17 i budućeg SNS koalicionog partnera Mlađe Dinkića na zdravstvo Srbije.

Sa povratkom G17 krajem te 2007. godine u Vladu Srbije, zdravstvo je ponovo postalo njihov rezervoar uticaja, gde na žalost svih nas, niko drugi nije imao upliva.

Ako je to bitno, u to vreme slobodnog zdravstva 2007. godine od okova G17, ja sam bio Predsednik upravnog odbora Zdravstvenog centra i učinili smo sve što je moglo na dobrobit Šapca i zdravstva. Nabavljali smo medicinsku opremu, obnavljali objekte i uradili sve što smo mogli da bi buduću Opštu bolnicu Šabac i Domove zdravlja organizaciono stavili na noge. Podsetiću doktora Maksimovića, rasformiranje Zdravstvenog centra Šabac i osnivanje Domova zdravlja Šabac, Vladimirci i Koceljeva je bila zakonska obaveza po osnovu Zakonu o zdravstvenoj zaštiti iz 2005. godine, a ne volja dr. Slobodana Mirkovića. Što se tiče dijagnostičkog centra, volja za njegovim formiranjem je uvek postojala, kako u Zdravstvenom centru, tako i u gradu Šapcu, ali do njega nije došlo voljom Hemofarma i stranih ulagača koji su ga kupili.

Toliko o tome šta je nekada bilo, nego da vidimo šta se dešava u proteklih 12 godina vlasti SNS u šabačkom zdravstvu. Nakon 40 godina od izgradnje Hirurškog bloka i poslednjeg velikog ulaganja u šabačko zdravstvo, septembra 2021. godine je najavljena izgradnja bolnice od 6.000 kvadrata, koja bi se nalazila između sadašnjih objekata neurologije i hirurgije i spojila ih u bolnicu pod jednim krovom, čime bi zaista bili rešeni gorući problemi šabačkog zdravstva. Izgradnja je najavljena, podržana od strane gradskih vlasti, ugovor o izradi projektne dokumentacije je sklopljen i ništa, to je kraj.

Nakon godinu dana nečinjenja, kreće nova priča, farsa i obmana o izgradnji novog Zdravstvenog centra na kraju grada, na lokaciji stočne pijace, ispod čijih bi prozora svakodnevno prolazili vozovi, valjda da protresu uspavane pacijente i podsete ih na sva SNS postignuća. Zaista, pisati o novom kompleksu bolnice i doma zdravlja, na kraju grada gde se stoka prodavala, do koje stari i bolesni ne mogu peške da dođu, a koja košta stotine miliona evra, zaista je vanpredmetno. Uostalom, slični objekti brzopotezno izgrađenih Kovid bolnica u Batajnici i Novom Sadu na Mišeluku, uveliko zvrje prazni, bez ikakve upotrebne vrednosti u zdravstvu.

Dr Maksimoviću, na veliku žalost svih nas, nakon vaših 12 godina upravljanja šabačkim zdravstvom i velikih priča, nije ostalo ništa vredno pomena, sem redovnih nabavki medicinske opreme, koja se namenski deli svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji od strane Ministarstva zdravlja. Bar da ste taj projekat aneksa na mestu sadašnjeg parkinga kod zgrade Hirurškog bloka uradili i time obradovali građane Šapca, nego ni to.

A sada, raspalite i po meni, gađajte me vašim blatom, u kom se ja neću gicati.

Vladimir Gvozdenović, Član Izvršnog odbora Zajedno Šabac