Baković Jadžić smatra da mere u domenu privrede i poljoprivede grada ili još uže i preciznije u domenu podsticanja zapošljavanja, koje je većina u skupštini usvajala, nisu dovoljne ili dovoljno hrabre i maštovite.
„Problem je u ograničenoj perspektivi jer se gotovo sve mere svode na razvoj preduzetništva i malog biznisa, što je posebno neozbiljno u vreme velikih kriza kada takvi biznisi venu i pre no što se procvetali“, rekao je Baković Jadžić.
On je pohvalio usvajanje Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja što je prvi takav usvojeni gradski dokument. Međutim, dodaje da on takođe pati od tog deficita kreativnosti kada je u pitanju razmišljanje van okvira vere da svaka individua može trudom i zalaganjem uspeti na tržištu.
Baković Jadžić smatra da je zadrugarstvo potpuno zanemarano u ekonomskim politikama grada.
„Kooperative ili zadruge mogu biti vrlo značajne u tranziciji ka ekološki prihvatljivijoj i pravednijoj ekonomiji. One posluju na principima brige o lokalnoj zajednici i ne teže iscrpljivanju prirodnih resursa zarad uvećanja profita. Zadruge imaju veliki potencijal u smislu oslanjanja na održive izvore energije, korišćenja zelenih tehnologija, razvoja cirkularne ekonomije, snabdevanja zdravom hranom i sl“, kaže Baković Jadžić.
Gradski odbornik kaže da zakonske prepreke za zadrugarstvo u principu ne postoje.
„Zakon o zadrugama omogućava osnivanje različitih tipova zadruga, od radničkih i poljoprivrednih, preko potrošačkih i stambenih, a čak i druge tipove koji se ne navode eksplicitno, poput energetskih i zadruga za radnike u novim formama rada kao što su frilenseri. Kako bi zadrugarstvo zaista zaživelo potrebna je veća podrška institucija za osnivanje zadruga i unapređenje njihovog poslovanja. Grad Beograd može imati značajnu ulogu u tom smislu i zato se zalažemo za prepoznavanje značaja zadrugarstva u rešavanju socio-ekonomskih, radnih i ekoloških problema na lokalnom nivou“, rekao je Baković Jadžić.
Saznanje Baković Jadžića nakon godinu dana u gradskoj Skupštini je i da su plate zaposlenih u gradskim službama i sekretarijatima plate niske, često ispod proseka, kao i da postoji manjak zaposlenih.
„Tu nam je potreban nov način rada i ljudi motivisani smislenim poslovima i dobrim zaradama otpornim na korupciju. Potrebno je zaposliiti još novih mladih ljudi koji će da štite javni interes, interes grada i onih koji u njemu žive, a ne privatnih firmi, stranih kompanija i vladajućih partija. To bi bio dobar i solidaran grad u kojem nema PP ugovora i u kojem sama gradska uprava postavlja standarde radnih prava, kako prema svojim zaposlenima i svim drugim gradskim sekretarijatima tako i prema drugim firmama koje uopšte i pokušavaju da konkurišu na gradske tendere“, izjavio je Baković Jadžić.
„Prvi korak ka izgradnji drugačijeg Beograda biće da vidimo leđa ovom režimu čiji ljudi već decenijama uništavaju naš grad“, zaključuje Baković Jadžić.
Podsećamo da je na aprilskim izborima 2021. godine zeleno-leva koalicija dobila je 99.078 glasova, što čini 10.8% procenata i time osvojila 13 odborničkih mandata u novom sazivu Skupštine grada Beograda i predstavlja drugu odborničku grupu posle SNS-a.