Nakon najveće tragedije koja nas je zadesila prošle nedelje u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, kao i ubistva u okolini Mladenovca i Smedereva, svakim danom je sve jasnije da je nasilje u našem društvu na svakom koraku.
Iako je muškarac imao zabranu prilaska, jasno je da su mere zaštite žena blage i neadekvatne, da institucije ne štite žene, i da je se nešto pod hitno mora menjati dok još neka ne izgubi život. Ženske organizacije odavno upozoravaju na činjenicu da se femicid najčešće dešava u konktestu nasilja u porodici kao i da mu je prethodi psihičko i fizičko nasilje, kao i proganjanje. Žene ubijaju poznati muškarci, njihovi partneri, muževi, poznanici, članovi porodice. Dok predstavnici vlasti u ovom trenutku u društvu biraju da jačaju represivni aparat i huškaju građane na građane, nasilje i tenzije su prisutne na svakom ćošku, a ono se najčešće usmerava ka najslabijima. To podhitno mora da stane.
Nasilje je strukturni problem i ono se mora sprečavati i reagovati pre njegove eskalacije. Jasno govorimo da odgovornost treba da snosi vlast koju nikako ne možemo da dozovemo pameti.