kontakt@zajedno-moramo.rs

Zelenović: Vučiću ne pada na pamet da dozvoli normalan život, važno mu je samo da pregura petak

„Najvažnija stvar koju je Aleksandar Vučić poručio svima nama tokom obraćanja naciji je da mu ne pada na pamet da dozvoli normalan život u Srbiji. Pošto zastrašivanje, bagatelisanje i laži nisu pomogli, menja taktiku. Najavljujući povećanje plata i penzija Vučić hoće da vidi da li će to smanjiti broj građana na ulici. Njemu su sada septembar i oktobar, kada sve treba da se ispuni, daleko svetlosnu godinu. Danas mu je samo važno kako da pregura petak koji dolazi“, kaže za Danas Nebojša Zelenović, kopredsednik i poslanik stranke Zajedno, dodajući da su zahtevi građana koji protestvuju poznati i jasni.

Da li su to poruke čoveka koji vlada situacijoim, ili kako opozicija voli da kaže upašenog predsednika?

Jedna stvar je jasna – Vučić je izgubio kompas i uplašen je. On nekoliko nedelja, kao muva bez glave, čita istraživanja javnog mnjenja i ne može da shvati kako to da svi instrumenti manipulacije, koji su radili jedanaest godina, više ne mogu da mu pomognu. Narodu je prepuklo i jasno mu poručuje da je više dosta. Sva je prilika da je predsednik zaista poverovao da je pronašao čarobnu formulu kako doveka da vara milione ljudi. E, sada od ta posla više nema ništa. Đavo je došao po svoje. Ako je imalo pametan pronaći će način da se suoči sa ovom novom realnošću i ispuniće zahteve protesta.

U kom svojstvu je predsednik pričao o ekonomskim merama, obzirom da nije ni premijer, ni ministar finansija, a više nije ni predsednik SNS?

Kao šef svoje interesne grupe. I do sada on nije zarezivao nikoga, niti je bilo ko šta ozbiljno odlučivao pored njega. To i jeste suština sunovrata koji smo doživeli kao društvo. Sada se stvar promenila zato što ogroman broj građana to više neće da trpi i jasno, odlučno i mirno to svojim učešćem na protestu saopštava. I nije to samo poruka slobodne Srbije Vučiću, već je isto tako i nedvosmislena poruka strancima koji tolerišu sva njegova nepočinstva. Nije taj čovek neumitna sudbina ove zemlje, koja nas je zadesila zato što nismo uspeli da razrešimo dramu raspada bivše države. To je jedno od najbitnijih saznanja u proteklim nedeljama.

On je još jednom pozvao opoziciju na razgovor, ali se čini da ne želi da ispuni nijedan drugi zahtev?

Ne nasedamo na njegove jeftine pokušaje da se nagodi. Svaki njegov potez je kupovina vremena i nada se da će se ovaj protest ugasiti. Za sada ne pada njemu na pamet da išta bitno promeni. Taj čovek potcenjuje slobodne ljude i zato ih je i nazivao hijenama i lešinarima. Za svakoga čoveka u Srbiji koji na takav život ne pristaje dolazi čas istine. Da vidimo ima li u nama snage da dovedemo u red jednog bahatog vlastodršca, koji je umislio da može da se šegači sa ljudima kako mu padne na pamet.

To nije poziv na razgovor, već teranje šege. Dozvolili smo jednoj nadobudnoj osobi da zbriše postojanje slobodnih i poštenih izbora celu jednu deceniju. Kriminalci i potpuno pomahnitali stranački funkcioneri skupljaju glasove. Besprizorni ljudi u režimskim medijima sve to prikazuju kao normalan život. Svakoga ko nešto zucne protiv vlasti razapinju na krst. I sada on kobajagi opoziciju poziva na razgovor. Mogu samo da mu poručim još jednom da ispuni zahteve protesta “ Srbija protiv nasilja“. Posle toga može da otpočne razgovor o svim važnim pitanjima javnog života i politike u zemlji.

Očekujete li da će kompletna opozicija odbiti razgovor sa njim, ili će on naći, ipak, neke rezervne opoziconare da sa njima razgovara?

Niko ozbiljan te Vučićeve marifetluke ne shvata kao pravi poziv na dijalog. Čak iako nađe rezervnu opoziciju neće mu pomoći. Ljudi su ga prozreli a i njih, uveren sam da jeftine taktike neće proći. Što se tiče organizatora protesta, ne vidim da kod bilo koga od njih postoji dilema oko ovoga. Na žalost, ni jedan politički problem u ovih jedanaest godina nije rešen kroz debatu, argumentima. Rudarenje litijuma je privremeno sprečeno masovnim protestima. Zakon o policiji je dva puta povučen iz procedure posle velike medijske uzbune, uz potpuno jasnu spoznaju da će doći do demonstracija. Poljoprivrednici su izborili povećanje subvencija tek kada su danima blokirali magistralne puteve. Šta je u životu doneo razgovor sa Vučićem posle beogradskih izbora? Dakle, ponoviću, ispunjenje zahteva protesta je put ka dijalogu.

Da li ste razumeli kada će Ana Brnabić podneti ostavku, kada će raspustiti palament i kada će ti izbori i biti?

Može Vučić da preti izborima i raspisuje koje god. Neka trči izbore sam sa sobom i sa svojim satelitima. Bez kompetentnog i objektivnog REM-a nema uslova za fer i poštene izbore. A, da se vratim i na suštinu, bez eliminisanja ovih promotera nasilja u javnom životu ne postoje uslovi za bilo koji aspekt normalnog postojanja, a kamoli za izbore. Sve je postalo tragikomično, od odluke da se skrati školska godina, zato što su se prepali štrajka u prosveti, preko cirkusa koji pravi onaj Đuka koji je predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, a na sednicama presuđuje ko je kriminalac, i treba da ide u zatvor, dok brani, u isto vreme, okrivljene u politički najosetljivijim postupcima, do karambola koje Vučićevi kumovi prave po ulicama, u automobilima koji koštaju stotine hiljada evra.

Ima stranaka koje već traže izbore, da li je to tačno? Da li Vučić računa da na taj način podeli opoziciju?

Svako ko je prava opozicija nema nikakvu dilemu oko toga da su izbori neprihvatljivi, dok ne budu ispunjeni zahtevi protesta. Koliko vidim, oni koji ne učestvuju na protestima ili nisu pozvali građane na otpor, nemaju problem da na izbore idu. Velika stvar ove građanske pobune je i to da ljudi više neće imati bilo kakvu dlemu o prioritetima, pravim vrednosnim stavovima i o istinskom odnosu prema režimu svakog učesnika u političkom životu.
Predsednik poručuje i da prelazne vlade neće biti dok je on predsednik?
Formiranje prelazne vlade nije zahtev ovog protesta. Vučić se toga uhvatio kao pijan plota zato što mu se čini da tako može da podigne temu kako, tobože, to u stvari, traže stranci, koji su zli i podli, a on, kobajagi borac za samosvojnu srpsku politiku, zlikovcima neće dati da unište zemlju. I tako taj čovek pravi cirkus u Srbiji više od deset godina. Tako je, isto, krenuo da nariče nad nekavom opasnošću za svoj život, a onda, na zgražavanje svakog normalnog čoveka, u to sve umešao i svoju decu. Sve je to veoma tužno, ali je i opasno, zato što, sa jedne strane, stvara strašnu tenziju u društvu, a sa druge strane, otvara pitanje duševne stabilnosti predsednika.

Poslednjih dana pokazalo se da je parlament sveden na nivo rijalitija i da li je to Vučićev cilj u kome svesno učestvuju poslanici SNS?

Ovo je retoričko pitanje? U skupštini niko od poslanika SNS-a reč ne progovori, a da ne dobije napisan govor ili teze iz centralne propagandne uprave stranke. E, samo sada smo došli do toga da su ljudi krenuli da napuštaju taj nakaradni sistem, pa dele sa javnošću svoja iskustva kako sve to funkcioniše. Tako smo saznali da predsednik uređuje novine, određuje naslove i pravi redosled najvažnijih vesti na svojim televizijama. I onda nama kaže predsednik u svom “ istorijskom obraćanju“ kako osuđuje govor mržnje u parlamentu i da kritikuje manir svojih poslanika. Sve bi to bilo smehotresno da nije tužno i opasno.

Kako ste razumeli predsednikovu izjavu da su se i koalicione stranke otrgle kontroli i šta to govori, doduše on je to stavio u kontekst nezajažljivosti i krađa?

Moram da primetim da je govoreći o ovoj temi predsednik izgubio duševni mir i da je pokvario sliku o samopouzdanom, sređenom čoveku, koji vodi najvažnije državne poslove u vremenima velikih potresa, koju je sve vreme obraćanja javnosti pokušao da nametne. Sve je tu groteskno. I to što Brnabićka brani zakon iz petnih žila pre podne, pa ga povuče iz Skupštine predveče i to što svemogući predsednik trpi neke lopove u svojoj stranci i u koaliciji, umesto da ih pohapsi. I onda je opet najkrivlja opozicija, zato što obmanjuje narod. Pa kada je taj zakon tako dobar što ga ne izglasaše, kada su toliko uvereni u dobrobit koju bi doneo građanima.

Kao i pred ranije izbore Vučić je ponovo najavio „ogromna“ povećanja plata i penzija, da li vam je jasno kako će ta sredstva biti obezbeđena?

Veliki uspeh ovih protesta je i što je Vučić odlučio da ne zida nacionalni stadion i da tim novcem počasti građane i poveća penzije i plate u prosveti i zdravstvu. Kao što je veliki uspeh i povećanje novca koji ide poljoprivrednicima. Mene zanima šta će reći Fiskalni savet u pogledu dva pitanja: prvo, kako posle ovih mera stoje stvari sa projekcijom inflacije i drugo, kako stoje stvari sa perspektivom makroekonomske stabilnosti, kada se stopa povećanja plata i penzija stavi u odnos sa projekcijom stope rasta BDP-a. Važno je, naravno, da dobijemo odgovor i na pitanje da li su ministar finansija, premijerka i predsednik tražili mišljenje Fiskalnog saveta pre nego što su obzaninili ove mere. Plašim se, nažalost, da ćemo dugo i skupo plaćati ovo rasipanje zarad ostanka na vlasti jednog čoveka.

Opozicija je optužena da nema nijedan zahtev vezan za decu, a premijerka je čak, čini se, rekla da ste jedva dočekali tragediju da izađete na ulice?

Svi zahevi se upravo i odnose na decu i roditelje iste te dece. Decu moramo sačuvati od mržnje i agresije koje dolaze sa nacionalnih frekvencija, kao i njihove živote. Ne mogu se među njima šetati ljudi naoružani do zuba čije su mnoge krivične prijave sklanjane jer su tatini sinovi. Zahtevi protesta su najbolji predlozi za budućnost svakog deteta koje živi u Srbiji. Stotine hiljada ljudi podržava te zahteve. I kada kaže Vučić da opozicione političare baš briga za decu, kao i kada Brnabićka besramno odvali da smo jedva čekali ovakvu tragediju, oni u stvari izgovore svetogrđe da sve te ljude na protestima baš briga za decu i da su jedva čekali ovu strahotu koja nas je zadesila. Pa nisu valjda te stotine hiljada ljudi maloumni, pa da, tobože, idu za desetak besramnih političara.

Verujete li da će nakon ovog još jednog, 290. istorijskog obraćanja predsednika, narod poverovati da je sve u redu, da sistem nije zakazao, ili će u još većem broju izaći na ulice?

Svako njegovo obraćanje izvede sve veći broj građana na ulice, one koji do sada nisu išli na proteste, ljude koji su do sad ćutali, oni beli listići više ne žele da budu beli listići, svima je svega previše. Srbija se umiriti ne može.

Čini li vam se da predsednik i premijerka smatraju da bar malo snose krivicu za nasilje koje se dogodilo i koje se svakodnevno događa?

Verujem da nisu na to ni pomislili, oni žive u paralelnom univerzumu. Od prvog dana, pa svih pet nedelja, njihova glavna poruka je da sistem funkcioniše, da institucije nisu zatajile i da oni nisu ništa krivi. To oni nama poručuju da nisu odgovorni. E, građani su izašli na ulicu da im poruče da to nije istina. Sistem su razorili, a institucije su urušili. Predsednik na prvom mestu.

Zanimljivo da vas u ovom obraćanju nije nazvao ni hijenama, ni lešinarima, kako to tumačite?

Verujem da ga baš cimaju fokus grupe i da mu strašno ide na živce što ne nalazi pravi pristup kojim bi ugušio protest. A, jako je jednostavno. Samo treba da ispuni zahteve.

M. R. Milenković

Go To Top
Skip to content