Kandidat za gradonačelnika Beograda na predizborima, Dejan Atanacković i odbornik Zajedno u Skupštini grada, istakao je da je odnos prema kulturi, finansiranju, kulturnoj produkciji i manifestacijama rezultat jednog šireg i veoma doslednog odnosa prema gradu koji ova vlast tumači kao lično vlasništvo. Najnoviji primer samovolje je taj da su učinili da Ivan Medenica, umetnički direktor i selektor Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, sam ode sa čela Bitefa, čoveka koji je ovu manifestaciju doveo u rang vodećih pozorišnih manifestacija u Evropi. Način na koji je direktor tretiran i odluka da mu se mandat po isteku ne produži pokazatelj su metoda koji ova vlast koristi kako na stručne pojedince, tako i na kulturna dobra. Spomenicima kulture i kulturnim dobrima u Beogradu se planski ne obnavlja zaštita kako bi se na taj način stvorila lažna legalnost zarad interesa privilegovanih investitora koji koriste pomenuti vakuum da uruše, okupiraju ili sruše kulturno nasleđe Beograda. Ruše se zaštićene zgrade, ruši se stručnost, ruši se kultura, finansiraju se projekti organizacija koje su nedavno osnovane, a marginalizuju važne institucije i manifestacije. Na nezakonito okupiranoj teritoriji Beograda pod nazivmom „Beograd na vodi“ priprema se navodni projekat obnove spomenika kuluture tzv. „Ložionice“, a zapravo najveći deo tog novca troši se na izgradnju nove zgrade u vrednosti od 52 miliona evra. Ovim činom se još jednom pokazuje koliko je ova vlast, kako na nivou grada tako i na nivou republike, lišena svesti Evropskoj agendi za kulturu i kuluturno nasleđe koja je doneta 2018. godine, a koja se zasniva na razvoju grada kroz obnavljanje i korišćenje kulturnog nasleđa. Podsećamo, stranka Zajedno podnela je krivičnu prijavu protiv direktorke Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda Olivere Vučković, ministarke kulture Maje Gojković i drugih lica pri Zavodu i Ministarstvu, zbog sumnje da nisu zaštili spomenik kulture Železničku stanicu u Beogradu i time pričinili veću materijalnu štetu ovom zaštićenom objektu.
Ovim putem obaveštavamo javnost da je vlast Grada Beograda na čelu sa gradonačelnikom Šapićem na protekloj Skupštini Grada Beograda napravila nezamisliv skandal, ponizivši pri tom sve građane Beograda uz najgrublje i najeklatantnije kršenje zakonskih propisa. Naime na sednici skupštine grada Beograda održanoj 18.8.2022. g. gradsko veće grada Beograda predložilo je skupštini da usvoji rešenja o razrešenju, a istovremeno i o imenovanju novih direktora i vršilaca dužnosti direktora, između ostalog, i javnih preduzeća čiji je osnivač grad Beograd. Sumnju je najpre pobudila činjenica da se o ovako važnom pitanju na inicijativu predlagača odlučivalo u skraćenom postupku (bez adekvatne i potrebne skupštinske rasprave) iako se radi o izboru ljudi koji će biti na čelu komunalnih sistema koji su u najdirektnijem kontaktu sa građanima Beograda i koji u velikoj meri utiču na kvalitet njihovih života. Opozicione odborničke grupe su predložile da se umesto u skraćenom o ovom suštinski važnom pitanju odlučuje u redovnom postupku što je mašinerija vlasti za dizanje ruke sa tesnom većinom od 57 odbornika. Novoimenovani direktori nisu udostojili odbornike kao ni građane Beograda da lično prisustvuju sednici kako bi eventualno odgovorili na postavljena pitanja, a sebe i svoj plan rukovođenja predstavili, kao da se od nečega kriju. Gradonačelnik Šapić je na sebi svojstven način, u tragikomičnom maniru pokušao da objasni da je razlog tome njegova odluka da ih ne izloži javnoj poruzi i kritici iako je reč o javnim funkcionerima koji su po slovu zakona (konkretno članu 8. Zakona o javnom informisanju i medijima) dužni da trpe i određeni stepen kritika koje se tiču njihovih funkcija. Ipak, ono što je na najgrublji način unizilo ne samo građane Beograda, već i zgazilo na princip pravne države (kojem kako god to delovalo, moramo da nastojimo da težimo) jeste činjenica da su direktori i vršioci dužnosti direktora postavljeni bez prethodno sprovedenog konkursa što je bilo nužno imajući u vidu važeći Zakon o javnim preduzećima. Na insistiranje naše grupe da se sa novim imenovanjima zastane dok se konkursi ne sprovedu, gradonačelnik Šapić je samouvereno u maniru doktora nauka odmahnuo glavom , rekavši da grešimo i da je to samo naše tumačenje. Ovim putem javnost podsećamo na imperativne članove 30 (1) i 52(1) Zakona o javnim preduzećima koji bi trebalo da jednako važe za sve. Postupak za imenovanje direktora Član 30 Direktor javnog preduzeća imenuje se nakon sprovedenog javnog konkursa. Vršilac dužnosti Član 52 Vršilac dužnosti direktora može se imenovati do imenovanja direktora javnog preduzeća po sprovedenom javnom konkursu. Dakle, postojeća zakonska pravila oštro demantuju gradonačelnika Šapića, a njegovom pravnom timu, ukoliko ga ima, upućuju opomenu da porazmisle o svojim ulogama. U ishodu smo dobili to da mimo sprovedenog obaveznog javnog konkursa na rukovodećim mestima komunalnih sistema koji ukupno upošljavaju više desetina hiljada ljudi i raspolažu sa milijardama dinara imamo ljude koji su na svoja mesta došli „ispod radara“ bez provera sposobnosti (opštih i posebnih uslova), u skladu sa zakonom. Ilustrativan primer strogog partokratskog izbora direktora je JKP GSP koji je ocenjen kao rak rana našeg komunalnog sistema. Naime, na mesto direktora je imenovan izvesni Zoran Šarac koji se do imenovanja nalazio na jednom od direktorskih mesta u SP Lasti. Podsećamo građane da je grad Beograd protiv odgovornih u SP Lasti u aprilu ove godine podneo krivičnu prijavu zbog lažiranja broja polazaka i time oštećenja budžeta grada. Da ne govorimo o stanju u kojem se SP Lasta nalazi. Zato se i postavlja pitanje na koji način će jedan od dojučerašnjih direktora u takvom preduzeću popraviti stanje u JKP GSP? Verovatno je zato i imenovan mimo javnog konkursa i to u skraćenom postupku kao se o njegovom imenovanju ne bi ni raspravljalo. Ukazane povrede zakona su suštinskog karaktera zato će naša grupa preduzeti konkretne pravne korake u cilju utvrđivanja odgovornosti za ukazane nezakonitosti o čemu ćemo ubrzo obavestiti javnost.