kontakt@zajedno-moramo.rs

Kuzmanović: Pariz gori zbog penzionih reformi, a naš predsednik se hvali da se u Srbiji radi do 65. godine

Svedoci smo protesta protiv penzione reforme u Francuskoj u kojima učestvuje više od milion građana. Francuzi ne prihvataju da im se radni vek produži sa 62 na 64 godine života. Pariz gori, a naš predsednik se danas hvali da se u Srbiji radi do 65 godina, a da nikom ne pada na pamet da zbog toga bude nezadovoljan. I zaista, deluje da je tako. Srbija i Francuska zato i jesu dva savim udaljena sveta, kaže predsednik GrO Zajedno Šabac, Velimir Kuzmanović.

Prosečan Francuz sa nestrpljenjem i radošću očekuje penzione dane. Prosečan životni vek je 77 godina, dakle, očekuje prosečno 15 godina života u penziji, sa uređenim zdravstvenim sistemom i prosečnom penzijom koja je tri puta veća od srpske, nešto preko 1.000 evra mesečno. Očekuju ga putovanja, zimi brčkanja u termalnim vodama, a leti kupanja u toplim morima. Zašto bi on produžavao radni vek i oduzimao sebi dve godine zaslužene penzije?

Srbin trpi, jer mu se ne ide u još veću bedu i neizvesnost. Po zvaničnoj statistici, prosečna penzija je 45,6% prosečne plate, svega 37.809 dinara. Sa punim stažom, jedva dobaci do 60% poslednje plate. Ovo jedino ne važi za penzionere u MUP-u, za koje ne važe ista pravila, pa oni često imaju i veću penziju od plate, i to desetak godina ranije. Dakle, penzija (osim njemu verne policije), podrazumeva besparicu do poniženja. Domovi za stare koštaju oko 50.000 mesečno, znači, moraju deca da pomažu. U slučaju bolesti, problemi se usložnjavaju. Ako je potrebna, recimo, operacije kuka, ili ćeš da spremiš 12.000 evra, ili se upišeš na listu čekanja gde ćeš doći na red za 10 godina, što znači nikad. Jer je životni vek u Srbiji pet godina kraći nego u Francuskoj, pa će od 65. do 73. živeti svega 8 godina u penziji i kukovi će stići prekasno. Zato smo pomireni sa sudbinom, da rmbamo dokle god možemo, a onda bolje da što pre umremo, da ne mučimo decu i da umesto kukova, ostane bar ta naša kućica, da nas se unuci po nečemu sećaju.

Zanimljivo je i kako francuski penzioni fond ima novca da isplati svakom Francuzu penziju prosečno za 15 godina, a naš fond se muči za jedva 8 godina. Najbizarnija je izjava da je naš penzioni fond oporavila korona! Evo malo računice: sada, građanin sa prosečnom platom od 82.769 dinara u penzioni fond svakog meseca uplaćuje 122,3 evra. Za 40 godina, to je 58.694 evra. Njegova penzija je, sada, oko 55.000 dinara. Za 8 prosečnih godina (neka je srećno svakom ko poživi duže, ali je mnogo i onih koji decenijama uplaćuju, a penziju ne dočekaju), primiće 44.745 evra. Gde nestane onih 12.000 evra? Kad slušam Vučića kako brižno hvali srpske penzionere, uvek se setim Dafine koja ih je volela do poslednjeg dinara. Kod nas, uvek magarac lipše pre zelene trave!

A u kakvim uslovima živimo?

Pa u takvim da živimo – pet godina kraće!

Go To Top