Nemoguće je progovoriti o tragičnim događajima u šabačkom porodilištu koja su uznemirila celu Srbiju, a da ne iskažemo duboko saosećanje sa porodicom Jevremović koju je umesto najveće radosti sačekala ovakva tragedija. Gubitak bebe posle normalne trudnoće u građanima budi veliku bol, ali i veliki strah. Sa koliko poverenja odlazimo u bolnicu? Javnost sa pravom traži odgovore na pitanja koja se sama nameću:
Pre samo par meseci, bili smo svedoci nemilih događaja u Gerontološkom centru Šabac gde su naši najstariji sugrađani imali grejanje u grejnoj sezoni od 7 do 9, i od 17 do 19 časova. Pa su još bili i fizički kažnjavani ukoliko su odbijali da se okupaju zbog hladnih prostorija. A znamo i kako su stavično stradali od kovida.
Da li je u pitanju slučajnost ili neodgovornost? Treba li da se pomirimo sa riskantnim rođenjima i neizvesnom starosti? Da li je ovo samo u Šapcu ili u celoj Srbiji? Da nas nakon nadzora u šabačkom porodilištu ne sačeka saopštenje slično onom iz rudnika “Soko” da niko nije kriv za smrt rudara i pored činjenice da rudnik nema dozvolu za rad već punih 14 meseci? Jedino je sigurno da nas stalno ima sve manje i manje. U poslednjih deset godina, broj stanovnika našeg grada se smanjio za blizu deset hiljada. Napuštaju nas najbolji među nama. Znate li zašto? Pa između ostalog i zato što spremačica u recimo Sloveniji ima istu platu kao i lekar specijalista u Srbiji. Do boljeg i sigurnijeg života za sve nas može samo promenom nakaradnog autoritarnog sistema. Da se ne lažemo da je sve baš kako treba, nego da vidimo istinu koja će nas naterati da popravljamo budućnost i to najpre za one, koje najviše volimo. Da ne dozvolimo da budemo budale, jer je već dugo prisutna želja, da nas naprave budalom!