Kopredsednica stranke Zajedno, Biljana Stojković, odbratila se danas na skupu „Šetnja solidarnosti i mira – 365 dana nesalomivosti” u organizaciji Udruženja “Čini Dobra” i Ambasade Ukrajine istakvaši da je danas mračna godišnjica patnje, krvi, ubijanja, razaranja i užasa u kojima žive ljudi u Ukrajini. U nastavku teksta prenosimo govor Biljane Stojković u celosti: Za par dana biće i godišnjica našeg prvog okupljanja na ovom mestu na kom smo tražili mir i slali podršku Ukrajincima. Tada smo se nadali da će naše želje i nadanja ubrzo biti uslišeni i da će se ludilo ubrzo završiti. Tada smo imali više nade nego danas. 365 dana kasnije, stojimo na istom mestu. 365 dana kasnije brojimo možda 365 000 žrtava. 15 miliona Ukrajinaca je moralo da napusti svoj život u svojoj domovini i očajnički traži novo mesto pod Suncem. 365 dana kasnije, i to moram reći, ko zna koliko ljudi iz Rusije je moralo pobeći od represije i spašavati svoj život zato što su govorili u ime života Ukrajinaca ili nisu želeli da idu u ubilačke pohode. 365 dana kasnije, ponovo smo bolno svesni da rat ne donosi ništa drugo osim smrti. To jako dobro znamo mi sa ovih prostora. Rat ne donosi razrešenje problema, već produbljuje mržnju i podele decenijama u budućnost. To su bolne posledice rata. I teško mi je kada pomislim da baš u ovom trenutku desetine ili stotine ljudi gube svoj život; na desetine ili stotine kuća upravo sada padaju bombe. Baš u ovom trenutku, jedan mali tiranin razmišlja kako će nastaviti svoj ludački pir – još brže, jače, bolje. Postoje ljudi koji misle da se rat nalazi u ljudskoj prirodi, da se ne možemo odupreti tom jezivom porivu i da je zbog toga mir u čovečanstvu nemoguć. Ja ću vam, kao profesorka evolucione biologije, reći da to nije tačno. Svi koji se nalazimo na ovom mestu i svetu upućujemo krik za mir, dokaz smo da to nije istina. Takvih je danas milione svuda po svetu na istim ovakvim skupovima. Naši problemi su naši izbori, a ne impulsi naše prirode. Ne postoji ljudska sudbina koja nije pod našom kontrolom. Ratovi su izumi civilizacija i rezultat pokoravanja moćnicima koji apsolutistički, strahom i terorom, vladaju narodima. I imaju velike apetite za još moći – i u ratu i u miru. Mi u Srbiji i to dobro znamo. Baš zbog toga, u ovom ratu se ne može biti neutralan. Biti neutralan znači biti na strani agresora i tiranina. Ja sam očajna što moja država glumi neutralnost. Ja se opredeljujem za napadnute i za žrtve, a verujem da govorim i u vaše ime. Znam da smo, svi mi ovde okupljeni, na pravoj strani čovečanstva. Mir ne znači da problemi ne postoje. Mir je večiti proces u kom se problemi rešavaju dok su mali – jedan po jedan – a tiranima i autokratama, ljudima bez empatije, nikada se ne dozvoljava da vladaju. Ambicije malih i velikih tirana, ne smeju biti uzrok patnje mnogih. To mi u Srbiji dobro znamo, iako nismo naučili da u skladu sa tim znanjem delujemo. Niko ne zna koliko će ovaj rat trajati, koliko će trajati patnja, koliko će ožiljaka ostaviti i koliko ožiljaka će trajati zauvek. Imam potrebu da se izvinim Ukrajini što ne mogu da uradim više od poziva na mir i pravo na život. To zvuči ništavno spram užasa koji Ukrajinci žive. Izvinjavam se narodu Ukrajine na tome. Verujem da to mogu reći i u ime svih nas koji stojimo ovde.